Nezavisno društvo novinara Vojvodine Novi Sad, 2013.24 cm, 540 str.tvrdi povez, latinicaISBN: 9788688303040Predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava Sonja Biserko ocenila je da je knjiga višestruko značajan dokument i svedočanstvo o jednom vremenu i drami jedne zemlje koja je raspadujući se silazila sa istorijske scene.\ \ Prema njenim rečima, Borba je pod nazivom Naša borba počela da izlazi 1918. i pod tim imenom je prestala da izlazi 1998. godine, a autorima knjige je pošlo za rukom da rekonstruiše stanje duha u sudbonosnim vremenima za državu.\ \ Biserko je ukazala da svojim profesionalnim radom novinari Borbe nisu pokleki pod pritiscima koji nisu bili bezazleni u smutnim vremenima s kraja osamdesetih i početka devedesedih i to je bio jedini list koji je razmišljao na jugoslovenski način. Ona je istakla da ova knjiga demantuje predrasude o medijskom jednoumlju u vreme socijalizma.\ \ Nekadašnji direktor Borbe i v.d. glavnog urednika Naše borbe Ivan Mrđen je ocenio da je najveća vrednost ove knjige što se reč borba zamenjuje konkretnim imenima i prezimenima ljudi koji su radili i borili se u Borbi od 1986. do kraja 1998. godine.\ \ Mrđen je ocenio da 7. oktobar 2000. godine, jedan od najtuižnijih dana Naše borbe i Borbe, nije obuhvaćen u ovoj knjizi.\ \ Prema njegovim rečima, tada, dva dana posle petooktobarskih promena, stotinak ljudi se okupilo isped zgrade Borbe, tražeći da uđu i nastave gde su stali krajem 1994. godine, ali ih je u tome sprečio Manojlo Vukotić, koji je imao koncepciju da ta slava treba da pripadne Večernjim novostima.\ \ On je rekao da su u godinama zloglasnog Šešeljevog zakona saslušavani urednici Naše Borbe, Dnevnog Telegrafa, Blica, Danasa i Demokratije, koji su nekada radili u Borbi.\ \ - Ti listovi su te 1998. godine imali ukupni tiraž od 450.000 primeraka, a listovi koji su duvali u Miloševićevu tikvu 370.000 – ukazao je Mrđen.\ \ Istoričar Ranko Končar je istakao da knjiga predstavlja analizu jednog “zla vremena” i ima elemente istoriografskog teksta, jer dokumentuje i analitično oslikava jugoslovensku stvarnost u vreme kada nestaje Jugoslavija.\ - Preko viđenja Borbe i njenog karaktera autori predstavljaju štampu kao relevantan i nezaobilazan istorijski izvor – rekao je Končar.
