Balkanološki institut SANU Beograd, 2008.24 cm, 296 str.meki povez, ćirilicaISBN: 9788671790659Pričao da je dolazila srna ispred te crkvice da se tu zakolje i to meso se uzimalo, nosilo se kući i pravio se ručak. Tad se merilo vreme prema ostonj. I taj ostonj, taj stap, on bio od metar i po do dva dužine, i to se merilo vreme kad izađe sunce na izgrev sunca, znači jedan ostonj, sunce visoko, u podne, zna se u sredini i jedan ostonj kad pre zalaska sunca. I oni dolaze ujutru rano pre sunce da se pričeste u crkvi, pričesti se, onda izađu ovamo, sedu pored taj kamen i čekaju. Dolazila je ta, što je osuđena i suđenica je dotera da dođe tu. Srna dama dođe i legne pored taj kame, odmori se za jedno vreme, dok dođe sunce na sredinu, ne ostonj, ostronj-dva, nego na sredinu, u podne, i oni je zakoljaju, podele meso koji su se pričestili tu, uznev meso i posiv kući da prave ručak. Ali jedne godine, od kada se pamti, da nema ta tradicija, da nije dolazila više, ona je došla sa zakašnjenje. Na Veligdan, na isti taj dan kada je Veligdan, ljudi su došli na pričes, pričestili se, čekali, čekali. Kada je već sunce došlo, taj ostonj vremena, na zapadu da zađe, ona je tad naišla, umorna. Samo što je došla, ovi zbog vremena nema kad ručak da spremaju, zaklali su gu umornu, nisu čekali da odmori. Ona od toga dana više nije, nijedan Veligdan nije, slavilo se, i dan danas se slavi tamo, ali nije dolazila ta žrtva da se kolje, jel je imala, pretpostavljaju stari da je imala male, pošto je mleko curilo. I tako da od tog dana nije dolazila da se kolje tako, taj kurban.Terenski zapis iz Donje Budrige (Kosovsko Pomoravlje), 2003
