Čigoja štampa Beograd, 2007.21 cm, 137 str.meki povez, latinicaISBN: 9788675585206U prvoj esejističkoj zbirci (Dan i noć, 1993) romansijer i pripovedač Rade Kuzmanović pisao je o Prustu, Beketu, Gombroviču, Borhesu, Filipoviču, a u Težini tačke razmatra pripovedne strategije Kafke, Muzila, Kalvina, Orvela. Verovatno je za treću knjigu ostavljen autor kakav je Džem Džojs. Kuzmanović se izjašnjava neopterećen statusom autora; on osvetljava prednosti i nedostatke određenih pripovednih postupaka. Stoga se nije ustezao da, kako je jedan kritičar istakao osvrćući se na Kuzmanovićevu prethodnu knjigu eseja, prvi kod nas ozbiljno uzdrma svetost "Borhesove paradigme”. U Težini tačke osvetljava domašaje i podbačaje Roberta Muzila u njegovom glavnom delu, Čovek bez svojstava. U prethodnoj knjizi govorio je i o dvojici malo poznatih, a po njegovom sudu značajnih domaćih autora- pesniku Nikoli Višnjiću i pripovedaču Pavlu Stefanoviću. Ovoga puta afirmativno govori o dvojici poznatih domaćih autora- Radomiru Konstantinoviću i Davidu Albahariju. U tekstu "Višak kao manjak” Kuzmanović, pored isticanja izvesnih vrednosti, pretežno se osvrće na ono što ocenjuje kao krupne nedostatke u delu Borislava Pekića.
![Petrovaradin Fortress : [guide]](https://cdn.shopify.com/s/files/1/1188/9048/files/B8879_c6c02c87-0e2d-4c51-a12d-4bd6e967178b.jpg?v=1777434233&width=480)
